Podeli vest

Ljudi iz skandinavskih zemalja smatraju se posebno srećnim. Jedan od razloga za to može biti priroda njihovih roditeljskih metoda. U tome važnu ulogu igra stara tradicija „Friluftsliva“.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

porodica
Foto: Shutterstock

Kada je reč o temi sreće, skandinavske zemlje su na vrhu sa pouzdanom redovnošću: sedmi put zaredom, Finska je zauzela prvo mesto u Svetskom izveštaju o sreći 2024. godine, a slede je ponovo Danska i Island . Sa Švedskom na četvrtom i Norveškom na sedmom, skoro sve skandinavske zemlje su na vrhu.

Srećna deca, srećni ljudi

Mnogo se spekuliše o razlozima sreće severnjaka. Iznova se postavlja pitanje veze između zadovoljstva stanovništva i njihove interakcije sa decom.

U stvari, podizanje dece moglo bi da bude faktor sreće, jer srećna deca odrastaju u srećne odrasle osobe, koji zauzvrat sami odgajaju srećnu decu i tako dalje.

Život na otvorenom

Friluftsliv“ igra centralnu ulogu u identitetu i stavovima Skandinavaca. Termin star 165 godina koji se može prevesti kao „život na otvorenom“. Frazu je skovao dramaturg Henrik Ibzen u svojoj pesmi „Na visinama“ iz 1859. godine, iako je koncept mnogo stariji. Ibsen ga je koristio da prenese duhovnu vezu sa prirodom i da opiše vrednost provođenja vremena na udaljenim mestima u prirodi za mentalno i fizičko blagostanje, piše magazin “Focus”.

Mladi Srbija
Foto: Pixabay

Za savremene Skandinavce to znači učestvovanje u aktivnostima na otvorenom, ali i oslobađanje od stresa u prirodi i deljenje zajedničke kulture. „Friluftsliv“ nije posebna aktivnost, već obuhvata sve što možete da radite u prirodi.

I pošto je „Friluftsliv“ tako duboko ukorenjen u skandinavskoj kulturi, deca prirodno odrastaju sa njom.

„Friluftsliv“ kao prirodni deo detinjstva

U severnim zemljama, na primer, sasvim je normalno da bebe tokom dana spavaju napolju u svojim kolicima kako bi mogle da dobiju dovoljno svežeg vazduha – čak i usred zime.U mnogim vrtićima deca 80 odsto vremena provode na otvorenom.

Šumske škole su široko rasprostranjene. I u drugim školama ima dana tokom cele godine kada deca izlaze u prirodu i jedu oko logorske vatre.

Skandinavski roditelji uzimaju zdravo za gotovo da njihova deca provode mnogo vremena na otvorenom. Blatnjave čizme, crni nokti i izgrebana kolena tumače se kao siguran znak da je dete imalo aktivan dan.

U leto, mnoga deca prirodno trče bosa ili čak potpuno gola. Zimi se deca šalju napolje u odgovarajućoj odeći bez obzira na vremenske prilike.

Važnost slobodne igre

Ključna razlika u odnosu na druge kulture nije samo količina vremena koje deca provode u prirodi, već i to što im je to često dozvoljeno bez spoljnog mešanja, procene i kontrole od strane odraslih. Svaka procena, svaka nepotrebna intervencija spolja može da ometa tok igre i uskrati deci mogućnost da sama pronađu rešenja za probleme.

U svojoj knjizi „Zašto su danska deca srećnija i uravnoteženija“, autorke DŽesika Džoel Aleksander i Iben Dising Sandal opisuju da danski roditelji svojoj deci daju puno slobode, pokazuju im visok nivo poverenja, omogućavaju im da rešavaju probleme na svom sopstveni samostalno savladavaju prepreke.

Prema tome, danska deca su mirnija sa sobom od drugih, slede sebi postavljene ciljeve, bolje se nose sa stresom i naprezanjem i otpornija su. Priroda nudi savršene uslove za to. Poziva decu da stvaraju, tera ih na kreativnost, stimuliše sva njihova čula i često im postavlja prepreke.

Foto: Pexels

Studije su pokazale da provođenje vremena u prirodi može poboljšati saradnju, smanjiti stres, povećati koncentraciju i čak dovesti do boljih veština povezivanja.

„Friluftsliv“ je nešto od čega bismo i mi roditelji mogli da naučimo. Ali kako se može integrisati u svakodnevni porodični život?

  1. Preispitajte svoje ponašanje
    Da bismo više vremena provodili na svežem vazduhu, mogli bismo da se zapitamo da li bismo možda mogli da idemo pešice ili biciklom do vrtića ili škole. Istovremeno, deca se više vežbaju i provode vreme na otvorenom.

Ako to nije moguće, možemo planirati kratku šetnju uveče i iskoristiti vreme za razgovor sa decom.

  1. Uspostavite ritam na otvorenom
    Ako ne provodite mnogo vremena u prirodi, možete pokušati da planirate vreme na otvorenom – možda čak i u porodičnom kalendaru. Može biti korisno razmotriti koje aktivnosti se lako mogu premestiti napolje. Na primer, večera se može pretvoriti u piknik u prirodi.
  2. Ne preterujte
    Ako želimo da provedemo vreme u prirodi sa svojom decom, nije nam potrebna dobro isplanirana pešačka tura. Dovoljno je samo da zajedno odemo u šumu i pustimo decu da sama istražuju svoju okolinu. Slobodna, nenamerna igra je neprocenjiva za razvoj mališana.
  3. Prihvatite da priroda nije lepa samo kada sunce sija
    Prečesto nas vreme sprečava da provodimo vreme na otvorenom. To je razumljivo, ali je i šteta, jer posebno deca mogu da se opuste i pored kiše ili snega. Ono što je ovde važno je prava odeća i vaša sopstvena odlučnost.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

uefa

UEFA: Kazna za HNS 28 000 Eura

Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA) kaznila je danas Fudbalski savez Hrvatske sa ukupno 28.000 evra zbog incidenata navijača na…