Podeli vest

Važan istorijski dokument Direktiva broj 25, zloglasna direktiva nemačkog kancelara Adolfa Hitlera, danas je izložena u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, a direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić za Tanjug kaže je izjavio da je reč o veoma zastrašujućem dokumentu koji je značio poništavanje Jugoslavije.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/

“Kao pripadnik srpskog naroda, dakle ne samo kao istoričar profesionalno, već i lično, osećam se pre svega zahvalno. Sa druge strane i uzbuđeno i zahvalni što smo uspeli kao država Srbija da otkupimo taj dokument od Sjedinjenih američkih država i trajno pohranimo u Muzeju žrtava genocida. Dokument je sada u našem trajnom vlasništvu”, istakao je Ristić, prvi čovek Muzeja žrtava genocida.

Reč je o Direktivi kojom je 28. marta 1941. godine Hitler naredio združeni napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku.

Dejan Ristić se osvrnuo na sam sadržaj zloglasne Direktive br. 25.

“Kada se sada konačno nađete ispred tog dokumenta, imate ga u rukama, i svako od naših građana može da ga pogleda, pročitate taj sadržaj, shvatate da se nalazite pred tekstom od svega četiri stranice. Original Direktiva 25 je dokument kojom se naređuje poništavanje naše zemlje i srpskog naroda. Nalazite se pred dokumentom koji je neposredno proizveo stvaranje Nezavisne države Hrvatske, genocid nad Srbima na toj teritoriji, mnoge zločine protiv čovečnosti i nad pripadnicima našeg naroda” naglasio je Ristić.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, dokument je takodje proizveo ili isprovocirao neizmerno junaštvo našeg naroda, i konačno oslobodilačku borbu i oslobođenje naše države od okupatora tog 15. maja 1945. godine.

Ristić napominje da je “Direktiva 25 zaista strašna”, “jedan od dva najdramatičnija pisana istorijska izvora čitave nacionalne istorije srpskog naroda”.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

Prvi je Austrougarska objava rata Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. godine koja se čuva u Državnom arhivu Srbije.

Sada su u posedu Republike Srbije u vlasništvu oba originala tih zloglasnih dokumenata, i prema Ristićevom stavu, “to su oni istorijski izvori pred kojim zanemite”.

“Pre svega kada ih pročitate, vi neminovno zanemite od bola, od zapitanosti kako jedno ljudsko biće kao Adolf Hitler je moglo da naredi bestijalni, brutalni napad na jednu nezavisnu demokratsku neutralnu državu kakva je bila Jugoslavija, i faktički proizvede sve ono što ta Direktiva 25 nalaže, izazove strašne dramatične tragične posledice po naš narod i državu u Drugom svetskom ratu.Na taj način iz tih dokumenata je potrebno učiti, koliko god oni bili teški i mučni, da bi ljudi shvatili da se nažalost istorija ponavlja onim pojedincima, zajednicama narodima i državama koji je nedovoljno poznaju”, kaže Ristić i u jednoj reči definiše ovu strahotu od četri godine – neljudskost.

Samo četiri strane Hitlerove Direktive izazvale su simbolično četiri godine pakla Drugog svetskog rata.
“Sam Bog zna koliko se poklapa taj broj četiri stranica i godine stradanja. Naravno, nisu oni mogli da unapred znaju da će baš toliko trajati. Imate samo te četiri strane pred sobom i znate šta one znače i osećate se vrlo uznemireno povodom toga. Mi istoričari smo znali za postojanje ovog zastrašujućeg dokumenta i tog sadržaja, jer su kopije objavljivane u raznim naučnim radovima”, otkrio je direktor Muzeja žrtava genocida i dodao da su ovaj artefakt preuzeli od predsednice Vlade Srbije i premijerke Ane Brnabić.

“Ovde imate to iskustvo neposrednog susreta sa istorijom, ali ne sa onom lepom, veličanstvenom, nego sa najtežom i najmračnijom istorijom”, ističe Ristić.

Kako su saznali iz Muzeja žrtava genocida, nije sačuvano svih 13 originala Direktive 25, a neki se nalaze u nemačkim institucijama. Redovno su u kontaktu sa grčkim kolegama, jer je po toj direktivi isplaniran napad o na Grčku.

“Detektujemo da li se nalaze drugi originali u grčkim nacionalnim ustanovama kulture, to je sada čitav proces pred nama. Ulazimo u istraživanje i analizu koje su to ličnosti najbliži saradnici Hitlera iz sfere politike, vojske, bezbednosnih struktura koji su parafirali taj dokument pre nego što ga je on potpisao. Verujem da će i tu biti još nekih neočekivanih iznenađenja za sve, ne samo nas istoričare, već za čitavu našu javnosti. Istraživanja o ovom dokumentu zapravo tek sada počinju kada ga imamo u našem vlasništvu”, naglasio je Ristić.

Ovaj izuzetni artefakt biće izložen sve do 18. februara 2024., u povodu obeležavanja nastupajućeg nacionalnog praznika Sretenje – Dan državnosti Srbije.

Osim direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića, danas se javnosti obratila zvanično i direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković.

Ona je naglasila da je “izuzetna odgovornost učestvovati u predstavljanju svedočanstva jednog posebnog istorijskog, društvenog, i za sve nas potresnog istorijskog trenutka”.

Borić Brešković je navela da ti događaji neizbežno podsećaju na taj strašan period zločina i stradanja naroda u Drugom svetskom ratu “da bi nas naučili da kultura sećanja predstavlja dugotrajno i često mukotrpno suočavanje sa prošlošću”.

“Narodni muzej Srbije kao najstarija i centralna muzejska institucija ima odgovornost da preispituje, utvrđuje, kritički promatra i odgovorno stoji u momentima u kojima prošlost oživljava sa ciljem da iz nje i od nje učimo, negujući tokove kolektivnog pamćenja”, zaključila je Bojana Borić Brešković.

Podsetimo, na osnovu inicijative koju je Muzej žrtava genocida uputio predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kao i na molbu predsednika Republike, Vlada Republike Srbije obezbedila je neophodna sredstva kako bi 29. novembra 2023. godine bio kupljen jedan od najznačajnijih dokumenata za celokupnu istoriju srpskog naroda.

Direktiva br. 25, potpisana od strane Adolfa Hitlera, sačinjena je u trinaest originala od kojih je jedan od njih od sada u vlasništvu Republike Srbije.

Navedeni prvorazredni istorijski izvor od danas je trajno pohranjen u Muzeju žrtava genocida.

Ovaj dokument značio je početak Drugog svetskog rata na celokupnoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, a do njega je došlo u ranim jutarnjim časovima 6. aprila 1941. godine.

Uporediv je po značaju sa telegramom objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austro-Ugarskog Carstva od 28. jula 1914. godine.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: