Podeli vest

Potraga za tajnama dugog, zdravog života stara je koliko i čovečanstvo. Novo istraživanje je pronašlo niz tragova koji nas približavaju više nego ikad pre – i oni se nalaze u našoj krvi.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

penzioneri
Foto: Shutterstock

Sredinom oktobra, tim istraživača iz Švedske izvestio je o svom istraživanju uzoraka krvi uzetih od 44.000 ljudi starosti od 64 godine tokom perioda do 35 godina. Uporedili su 12 “biomarkera” u krvi onih koji su doživeli stotu godinu i onih koji nisu.

Ovi markeri uključivali su holesterol i šećer u krvi, markeri metabolizma; mokraćna kiselina, marker inflamacije; kreatinin, mera funkcije bubrega; gvožđe, povezano sa anemijom; i enzimi povezani sa funkcijom jetre.

Istraživanje je otkrilo da su šanse za postizanje stogodišnjice povezane sa 10 od 12 biomarkera, a tri posebno.

“Oni koji su doživeli stotu godinu često su imali niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od svoje šeste decenije”, kaže koautor dr Karin Modig, vanredni profesor epidemiologije na Karolinska institutu u Švedskoj.

“Ali iako smo genetski predisponirani za više ili niže nivoe, većina ovih markera tesno je povezana sa našim načinom života.”

Drugim rečima, postoje stvari koje možemo raditi svakodnevno koje nam mogu pomoći da ostanemo zdravi i živimo duže. Evo nekoliko njih…

Održavajte ravnotežu holesterola

Jedno od glavnih saznanja istraživanja čini se da ide protiv primljenih medicinskih saveta. Istraživanje je otkrilo da ljudi sa najnižim nivoima ukupnog holesterola imaju manje šanse da dožive stotu godinu u poređenju sa onima sa višim nivoima.

“Niski nivoi lipoproteina niske gustine (LDL) – ‘lošeg’ holesterola – mogu se nakupljati u zidovima arterija, što, ako se ne leči, može izazvati moždane udare ili srčane udare”, objašnjava dr Gaurav Sabharwal, osnivač One5 Health, specijalizovane za preventivno zdravstvo i dugovečnost. “Ali lipoprotein visoke gustine (HDL, ‘dobri’ holesterol) štiti srce uklanjajući LDL holesterol i transportujući ga nazad u jetru, gde se uklanja iz tela. To znači da bi nivoi HDL-a trebali biti visoki kako bi se smanjio rizik od koronarne bolesti srca. Međutim, povišeni ukupni holesterol – dobar plus loš – takođe je glavni faktor rizika.” To je zato što loše prevazilazi dobro.

Novo istraživanje je među nekoliko nedavnih studija koje sugerišu da veza između visokog ukupnog holesterola i kardiovaskularnih bolesti nestaje kod starijih ljudi, ali ove tvrdnje ostaju vrlo kontroverzne. Prema profesoru Džeremiju Pirsunu iz Britanskog udruženja za srce: “Dokazi iz velikih kliničkih ispitivanja vrlo jasno pokazuju da smanjenje LDL holesterola smanjuje naš rizik od smrti uopšte i od srčanih udara i moždanih udara, bez obzira na godine.”

Šta raditi: Britanska fondacija za srce savetuje smanjenje unosa zasićenih masti u hrani poput prerađenog mesa, pita i kore, putera, pavlake i kokosovog ulja. Umesto toga, birajte hranu bogatu nezasićenim mastima poput maslinovog ulja, oraha, avokada i masnih riba. Visokofibrozna ishrana voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mahunarkama takođe može smanjiti holesterol, kao i redovno vežbanje i smanjenje konzumacije alkohola. Pušenje povećava “loš” holesterol i smanjuje “dobri” holesterol, stoga je od suštinskog značaja prestati pušiti.

Kontrolišite nivo šećera u krvi

Istraživanje pokazuje povezanost nižih nivoa glukoze u našim šezdesetim godinama sa većom verovatnoćom da ćemo doživeti stotu godinu. “Veoma mali broj stogodišnjaka imao je nivo glukoze iznad 6,5 u mlađim godinama”, kaže dr Modig.

A1C test meri prosečnu količinu šećera u krvi tokom proteklih nekoliko meseci i izražava je u procentima: od hemoglobina proteina koji drže glukozu, 5,7 do 6,4 odsto označava predijabetes, dok 6,5 odsto ili više obično ukazuje na dijabetes. Osobe koje žive sa dijabetesom imaju veći rizik od srčanih udara, moždanih udara i oštećenja krvnih sudova koja utiču na nerve, oči i bubrege.

Šta raditi: “Tip 2 dijabetes je sprečiv za značajan veći broj ljudi”, kaže dr Paul McArdle, dijetetičar i specijalista za dijabetes. “Smatra se da je 60-90 odsto tipa 2 dijabetesa povezano sa viškom telesne težine, pa održavanje zdrave težine održava niže nivoe šećera u krvi.” Dr McArdle preporučuje dijetu sa minimalno procesuiranom hranom i, posebno, izbegavanje izvora visoko rafinisanih ugljenih hidrata poput šećera, koji uzrokuju skokove šećera u krvi.

Smanjite nivo mokraćne kiseline

Mokraćna kiselina povezana je sa gihtom, bolnim stanjem zglobova, ali takođe je i zamenski marker za opšte zdravlje metabolizma. “Često vidimo povećane nivoe mokraćne kiseline kod ljudi sa dijabetesom, predijabetesom, insulin rezistencijom i uslovima vezanim za težinu kao što su hipertireoidizam i gojaznost”, kaže dr Sabharwal. Nije iznenađujuće, zatim, da su ljudi u studiji sa najnižim nivoom mokraćne kiseline imali četiri odsto šanse da dožive stotu, dok samo 1,5 odsto onih sa najvišim nivoima postali stogodišnjaci.

Šta raditi: Hrana koja sadrži purin, uključujući crno vino, sir, crveno meso, školjke, slaninu i organa poput jetre, može povećati nivo mokraćne kiseline. Dijeta sa niskim nivoom purina, uz unošenje dva do dva i po litra vode dnevno, može smanjiti naše nivoe. “Gubitak telesne težine i, posebno, smanjenje masnog tkiva može takođe smanjiti mokraćnu kiselinu u krvi”, kaže dr Sabharwal.

Kreatinin igra izuzetno važnu ulogu

“Jedna od najjačih korelacija sa dostizanjem sto leta bili su nivoi kreatinina, za koji mnogi ljudi nisu čuli”, kaže dr Modig. “Veoma malo stogodišnjaka imalo je nivo kreatinina iznad granice.

Šta to znači? Kreatinin je otpadni proizvod kreatina, hemikalije koju telo proizvodi koja snabdeva mišiće energijom. Kreatinin se uklanja iz tela putem bubrega, pa testiranje nivoa može odrediti koliko dobro rade bubrezi.

Šta raditi: Istraživanje američkih nefrologa pokazalo je da konzumiranje velikih količina proteina, posebno kuvanog crvenog mesa, može povećati nivoe kreatinina. Suprotno tome, studija iz 2014. godine pokazala je vezu između povećanog unosa vlakana i značajnog smanjenja kreatinina. Održavanje hidriranosti i smanjenje unosa soli takođe pomaže.

Povećajte nivo gvožđa

Optimalan nivo ferritina u krvi, koji otkriva nivo skladištenja gvožđa u telu, važan je za podršku kognitivnim funkcijama, imunološkom sistemu i opštem performansu tela.

U Velikoj Britaniji, stručnjaci procenjuju da tri odsto muškaraca i osam odsto žena ima anemiju usled nedostatka gvožđa, koja se može lečiti suplementima, iako ovi mogu imati gastrointestinalne efekte.

Šta raditi: Dr Sabharwal preporučuje konzumiranje više biljnih namirnica koje sadrže gvožđe, “poput pasulja, indijskih oraha, kelja, grožđa i ojačanih žitarica za doručak”. Povećanje gvožđa koje apsorbujemo iz hrane jednako je važno. “Vitamin C, vitamin A i beta-karoten, prisutni u šargarepama, slatkim krompirima, spanaću, crvenoj paprici i narandžama, mogu vam pomoći da apsorbujete više”, kaže on.

Smanjite nivoe enzima jetre

Studija je takođe povezala niže nivoe enzima jetre (proteina koje proizvodi organ) u krvi sa življenjem do stote godine – nije iznenađujuće, s obzirom da niži nivoi obično ukazuju na zdravu jetru, dok viši nivoi ukazuju na oštećenje ili bolest.

Dr Paul Kooner, konsultant hepatolog u londonskoj bolnici Princess Grace, kaže da su testovi jetre posebno važni, jer “bolest jetre retko uzrokuje simptome osim ako se ne razvije ciroza”.

Šta raditi: Jedite zdravu ishranu, redovno vežbajte i ograničite unos alkohola na preporučenih maksimalnih 14 jedinica nedeljno prema smernicama NHS-a kao najbolji način održavanja niskih nivoa enzima jetre.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: