Podeli vest

Srbija se ubrzano razvija i modernizuje, a njen napredak očigledan je u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, izjavio danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ

On je u autorskom tekstu za “Kopaonik biznis forum” reviju istakao da je BDP Srbije sa 46,8 milijardi evra 2020. godine povećan na 69,5 milijardi evra, koliko je iznosio prošle godine, a da se očekuje da 2027. godine dostigne 100 milijardi evra.

Vesić je rekao da je od 2020. godine, kada je gotovo ceo svet upao u recesiju zbog pandemije izazvane korona virusom, do 2023, koju je obeležila najviša inflacija u skoro svim razvijenim zemljama u poslednjih nekoliko decenija, Srbija uspela da svoj bruto domaći proizvod poveća za 12,1 odsto.

Pritom je, dodao je, u tu stopu uračunat i pad od 0,9 odsto tokom pandemijske 2020. godine, kada je BDP sveta skliznuo 2,8 odsto, a Evrozone čak 6,1 odsto.

“Na prvi pogled skroman, ali zapravo je to veoma dinamičan rast, kakvim se ne može pohvaliti mnogo zemalja sveta”, rekao je Vesić.

Naveo da je u istom periodu privredni rast u EU bio skoro tri puta sporiji jer je njen BDP za te četiri godine ukupno povećan za samo 4,3 odsto, dok je privreda Evrozone rasla skoro četiri puta sporijim tempom, s obzirom da je u tom periodu njen BDP kumulativno porastao za samo 3,1 odsto.

Vesić je napomenuo da će, prema projekcijama MMF-a, od 2024. do 2027. BDP Srbije realno porasti ukupno za 16,4 odsto, dok će se u istom periodu BDP Evropske unije povećati tek 7,6 procenata, a Evrozone jedva 6,3 odsto.

Istakao je da će posle “ko zna koliko godina, pa i decenija, Srbija u dužem vremenskom periodu nastaviti da kontinuirano raste znatno brže od svetskog proseka, jer će, dodao je, do 2027. globalni BDP celog sveta, po procenama MMF-a, porasti nešto manje od 13 odsto”.

“Uz to, MMF i za 2028. očekuje da će stopa rasta srpske privrede (četiri odsto) biti veća od svetskog (3,1 odsto) i evropskog proseka (1,6 odsto)”, rekao je Vesić i dodao da to znači da je Srbija definitivno krenula putem kojim će svake godine sve više da smanjuje zaostatak za razvijenim evropskim zemljama.

Vesić je naveo da bi ta razlika u stopama rasta u narednim godinama mogla biti još veća u korist Srbije od one koju prognizira MMF i dodao da za ovu godinu ta finansijska institucija očekuje rast BDP-a Srbije od tri odsto, dok je Vlada Srbije, na osnovu svih planiranih investicija i novih mera podsticaja, uverena da će stopa rasta biti bar 3,5 odsto.

“A učinićemo sve da bude i veća”, rekao je Vesić.

Naveo je da ubrzanom razvoju i napretku naše zemlje svakako doprinose rekordni prilivi stranih direktnih investicija nekoliko godina unazad i rast udela svih investicija u BDP-u što, dodao je, za posledicu ima i dinamičan rast izvoza, stalni rast broja zaposlenih, smanjenje stope nezaposlenosti i dinamičan i realan rast zarada, penzija, socijalnih davanja i svih ostalih primanja stanovništva.

Precizirao je da je prošle godine vrednost kapitalnih izdataka na svim nivoima dostigla čak 569 milijardi dinara ili 4,8 milijardi evra, a da je pri tome u prethodne tri godine država u proseku za kapitalna ulaganja izdvajala više od sedam odsto BDP-a.

“U međuvremenu, u poslednje tri godine udeo fiksnih investicija u BDP-u kreće se u rasponu od 23,3 do 24,2 odsto, a u naredne tri godine će se sigurno i povećati, između ostalog i zbog ambiciozno osmišljenog plana ’Skok u budućnost – Srbija 2027’, koji je nedavno javnosti predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić”, rekao je Vesić.

Naveo je da će uz rast domaće tražnje koja će biti bazirana na daljem povećanju prosečnih plata i broja zaposlenih, ključni motor privrednog rasta Srbije u narednom periodu biti upravo kapitalne investicije u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu.

Kako je istakao, zajedno sa direktnim stranim i domaćim privatnim investicijama to će stvoriti manevarski prostor da se dodatno ubrza i privredni rast na najmanje pet procenata, što bi omogućilo da 2027. BDP Srbije čak i premaši zacrtani cilj od 92,7 milijardi i dostigne 100 milijardi evra.

Naveo je da su osim kapitalnih investicija, koje se finansiraju direktno iz budžeta, ili povoljnim, dugoročnim kreditima, dinamičnom privrednom rastu značano doprinele i direktne strane investicije.

“Koliko je naša zemlja atraktivnija od svih ostalih iz regiona svedoči i podatak da se u Srbiju sliva 63, a u ostale zemlje Zapadnog Balkana 37 odsto stranih investicija”, rekao je Vesić.

Istakao je za samo deset godina, od 2013. do 2022. doprinos građevinarstva srpskom BDP-u skoro udvostručen, sa oko tri na 5,5 odsto, a da je godišnja vrednost izvedenih građevinskih radova u međuvremenu povećana 3,25 puta – sa 1,6 milijardi na 5,2 milijarde evra.

“Taj trend rasta nastavljen je i u 2023. i u odnosu na isti period 2022, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u tekućim cenama bila je u prvom kvartalu veća 9,2 odsto, u drugom 21,1 odsto, u trećem 19,3 i u četvrtom 13,9 odsto”, rekao je Vesić.

Naveo je da se za celu godinu procenjuje da je ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova u tekućim cenama bila za 16,1 odsto veća nego 2022, a s obzirom da su u međuvremenu potrošačke cene porasle 7,6 odsto, to, dodao je, znači da je realna vrednost izvedenih radova u građevinarstvu prošle godine povećana 8,5 odsto, pa je samim tim nastavio da raste i doprinos građevinarstva srpskom BDP-u.

“Svi navedeni pokazatelji i trendovi rezultat su opredeljenja predsednika i Vlade Srbije da se sistemski radi na unapređenju ambijenta u kojem se odvija građevinska delatnost, a sve to pretočeno je u konkretne aktivnosti, prvenstveno u donošenje novih, unapređenih zakonskih rešenja i pojačanoj investicionoj aktivnosti države”, rekao je Vesić.

On istakao je samo iz republičkog budžeta u kapitalne projekte 2023. uloženo oko 3,8 milijardi evra, a da su u budžetu za 2024. za te namene planirane rekordne četiri milijarde evra.

Naglasio je da se poslednja decenija ogleda u izgradnji autoputeva, pruga, brzih saobraćajnica koje stvaraju novo lice uspešne i razvijene Srbije i dodao da je od vremena SFRJ i izgradnje prvog autoputa pa sve do 2012. izgrađeno 596 kilometara autoputeva, a da je samo u poslednjih 10 godina izgrađeno 468 kilometara.

“Uz to, trenutno se gradi 643,37 kilometara, a u planu je dodatnih 883,45 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica”, naglasio je Vesić.

Što se tiče železničke infrastrukture, podsetio je da od 2000. do 2012. nije izgrađen ni jedan centimetar, dok je rekonstruisan samo 31 kilometar pruga, a da je od 2012. do sada izgrađeno 108,1 kilometar i rekonstruisano 842,8 kilometara pruge, te da je u planu izgradnja i rekonstrukcija još 2.017,8 kilometra.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ