Podeli vest

Evropski parlament je, posle skoro decenije pregovora, usvojio novi pakt o migraciji i azilu, što su neki zvaničnici pozdravili, a drugi, zajedno sa nevladinim organizacijama, oštro kritikovali.

Autor : Bilten.rs , Izvor :Tanjug

evropski parlament
Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias/FILE

Glavne političke grupacije savladale su protivljenje partija krajnje desnice i krajnje levice i usvojile novu sveobuhvatnu reformu evropske politike azila, kojom će biti pooštrene granične procedure i primorano svih 27 zemalja članica da podele odgovornost.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je ishod glasanja, rekavši da će pakt obezbediti evropske granice, uz zaštitu osnovnih prava migranata.
Politički pomak ostvaren je u decembru, dok je Španija predsedavala Savetom EU, kada je velika većina zemalja EU podržala reforme i prevazišla protivljenje Mađarske i Poljske.

Nemački kancelar Olaf Šolc i grčki ministar za migracije Dimitris Kairidis nazvali su reformu “istorijskom”.

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da Evropa deluje “efikasno i humano”, dok je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi rekao je da je ovo “najbolji mogući kompromis”.

S druge strane, mađarski premijer Viktor Orban ismejao je reformu kao “još jedan ekser u kovčegu Evropske unije”.

“Jedinstvo je mrtvo, više nema bezbednih granica. Mađarska nikada neće pokleknuti pred pomamom masovnih migracija! Potrebna nam je promena u Briselu da bismo zaustavili migracije!”, poručio je Orban je na društvenoj mreži X.

Orbanova vlada saopštila je da Mađarska neće primiti nijednog tražioca azila, a mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je, uoči glasanja, da novi pakt o migracijama “praktično daje zeleno svetlo ilegalnoj migraciji u Evropu”.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će njegova vlada zaštititi Poljsku od mehanizma relokacije EU.

Slovačka je nedvosmisleno odbacila novi pakt o migraciji i poručila da nije saglasna sa obaveznom preraspodelom ilegalnih migranata, rekao je nakon glasanja ministar spoljnih poslova te zemlje Juraj Blanar.

Češki poslanici u EP podržali su neke delove pakta, dok su druge odbacili i izrazili zabrinutost zbog neuspeha paketa da se pozabavi strategijama za prevenciju migracija.

Humanitarne organizacije za migranate kritikovale su pakt koji predviđa izgradnju graničnih centara za zadržavanje tražilaca azila i slanje nekih od njih u “bezbedne” zemlje izvan EU.

Amnesti internešenel je ocenio je da je sramno da EU podržava dogovor “za koji zna da će dovesti do veće ljudske patnje”, dok je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta pozvala države članice da garantuju “humane uslove za tražioce azila i pogođene migrante”.

Samo glasanje su prvobitno prekinuli demonstranti koji su uzvikivali: “Pakt ubija, glasajte ne!”.

Više desetina učesnika protesta okupilo se ispred zgrade parlamenta u Briselu noseći plakate sa sloganima kojima se osuđuje reforma.

Grupacija krajnje levice u parlamentu, koja tvrdi da su reforme nespojive sa posvećenošću Evrope da očuva ljudska prava, nazvala je dan glasanja u EP “mračnim danom”.

To je “pakt sa đavolom“”, rekao je francuski poslanik iz grupacije Zelenih Damijen Karem.

Marin Le Pen iz francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja požalila se da će promene omogućiti “pravnu nekažnjivost nevladinih organizacija koje su saučesnice sa krijumčarima“.

Ona i lider njene stranke koji sedi u Evropskom parlamentu Žordan Bardela rekli su da će nastojati da ponište reformu nakon izbora za EP ​​u junu, za koje se očekuje da će dovesti do porasta broja poslanika krajnje desnice u EP.

Prema sadašnjim pravilima EU, zemlja dolaska snosi odgovornost za smeštaj i proveru tražilaca azila i vraćanje onih koje smatra da su neprihvatljivi.

To je stavilo stavilo južne države pod pritisak i podstaklo protivljenje krajnje desnice.

Prema novom sistemu, novi granični centri bi zadržavali neregularne migrante dok se njihovi zahtevi za azil proveravaju, a deportacije onih koji se smatraju nedopustivim bile bi ubrzane.

Reforma bi zahtevala od zemalja EU da prime hiljade tražilaca azila iz država na prvoj liniji kao što su Italija i Grčka, a alternativa podrazumeva da obezbede novac ili druge resurse državama pod pritiskom.

Najmanje 30.000 tražilaca azila godišnje će biti obuhvaćeno ovim sistemom preseljenja.

Za zemlje koje bi pre platile nego primile migrante bila bi određena godišnja finansijska nadoknada od 600 miliona evra.

Paketom se uspostavlja i hitan odgovor u slučaju neočekivanog porasta migracija.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je, uoči glasanja, da će novim paktom biti zatvoren “određeni broj rupa u pogledu sekundarnih kretanja“.

Kako je objasnila, planirano je, nakon dvogodišnjeg perioda premeštanja, da “ako osoba stigne u Portugal i zatraži azil u Portugalu, mora da ostane u Portugalu”.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da je ne iznenađuje tesni rezultat nijednog glasanja za različite zakone iz imigracionog paketa, s obzirom na to da su to, kako je navela, “politički osetljiva pitanja”.

Mere novog pakta trebalo bi da stupe na snagu 2026. godine, nakon što Evropska komisija utvrdi kako će se one sprovoditi.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: