Podeli vest

Specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da Beograd i Priština treba da preduzumu korake ka deeskalaciji situacije na Kosovu i Metohiji kao i da odmah nastave sa dijalogom o normalizaciji odnosa.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

eskobar
FOTO TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIĆ/ARHIVA

“Obe strane imaju ulogu koju treba da odigraju u deeskalaciji i pomeranju ka održivom odnosu”, rekao je Eskobar na onlajn konferenciji za novinare.

On je rekao da tzv. Kosovo treba da prestane sa oponiranjem Evropskoj uniji i SAD, a da Srbija treba da pusti kosovske policijace koje je uhapsila.

Dodao je da gradonačelnici na severu KiM treba da rade sa alternativnih lokacija, a da kosovska policija i demonstranti treba da se povuku, te da hitno treba održati nove izbore, uz bezuslovno učešće Srba. Istovremeno, istakao je da svako ko je počinio nasilje nad pripadnicima Kfora ili kosovske policije za to mora da odgovara.

“Oni koji žele da budu naši partneri, radiće sa Evropskom unijom i Amerikancima na tačkama na kojima insistiramo”, poručio je Eskobar na onlajn konferenciji za medije i istakao da neće jedna zemlja ili jedan lider odlučivati o regionalnoj stabilnosti.

On je pozvao obe strane da odmah nastave sa dijalogom o normalizaciji odnosa. Komentarišući najavljeni sastanak premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i predsednika Aleksandra Vučića u Briselu, rekao je da još uvek ne zna da li će mu prisustvovati, da to treba da ostane EU proces, ali da je reč o naporu koji “bez sumnje ima punu američku podršku”. Eskobar je istakao da je obaveza o formiranju Zajednice srpskih opština pravno obavezujuća i da Kurti odbijanjem da formira ZSO zapravo odbija evropski put.

“To je obaveza prema Srbiji, ali i prema Evropskoj uniji”, poručio je Eskobar i dodao da mu nije jasno zbog čega Priština odbija da formira ZSO. Naveo je da će SAD pomoći Prištini da formiraju ZSO u skladu sa evropskim modelima.

Reagujući na izjave Kurtija da on samo poštuje vladavinu prava, Eskobar je rekao da vladavina prava podrazumeva i poštovanje Ustava, odluka suda i drugih obaveza.

On je istakao da funkcioneri Kurtijeve stranke ne treba da stavljaju u prvi plan oponiranje Srbiji, već privrženost evropskim vrednostima. Eskobar je istakao da je sve što su SAD uradile poslednjih meseci bilo u korist Prištine, ali da je upotreba zgrada na severu KiM bila bespotrebna eskalacija u vreme povišenih tenzija, kao i da je to oštetilo odnose Prištine sa evroatlantskom porodicom.

Dodao je da će biti posledica ukoliko Priština bude nastavila da ignoriše zahteve po tom pitanju.

Naglasio je da treba ukinuti zabranu uvoza robe iz Srbije, kao i da se SAD slažu sa Briselom koji je takvu meru opisao kao antievropsku.

“Nema pravnog osnova za to”, rekao je Eskobar.

Odgovarajući na pitanje novinara o uhapšenim kosovskim policajcima, specijalni izaslanik SAD je rekao da Vašington i Kfor i dalje čekaju činjenice, kao i da bi bilo neprimereno davati izjave pre završetka istrage. Međutim, rekao je da je sigurno da su kosovski policajci “odvedeni ili da su otišli u Srbiju”, a da to nisu znali, te da treba da budu pušteni.

Eskobar je rekao da je i dalje optimista kada je reč o postizanju finalnog dogovora između Beograda i Prištine, ali da su eskalacije oštetile odnos “dve zemlje”.

On je naveo da ohridski dogovor pruža mogućnost Prištini da ide brže ka evroatlantskim integracijama, kao i da se njim od Srbije traži da prizna teritorijalni integritet i suverenitet tzv. Kosova, njegove nacionalne simbole, zastavu i dokumenta, ali i da ne blokira njegovo članstvo u međunarodnim strukturama.

Prema njegovim rečima, tim dogovorom se od Srbije zahteva da prihvati činjenicu da će tzv. Kosovo postati deo evroatlantske porodice. Sa druge strane, od prištinskih vlasti se zahteva da formiraju Zajednicu srpskih opština.

“Za mene, taj dogovor je put ka mirnom i stabilnom odnosu dve zemlje koji bi pomogao regionu da se oporavi od rana iz 1990-ih godina”, rekao je Eskobar.

Govoreći o Rusiji, rekao je da njen uticaj preteran u Srbiji i da to Moskva koristi, ali da ovde nije reč o njoj, već o odnosima Prištine i Beograda, te da je vlada u Prištini od novembra prošle godine preduzimala jednostrane akcije, bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: