Podeli vest

Manastir Gračanica  mnogi smatraju najlepštim manastirom vizantijske arhitekture u Srbiji,i jednim od najlepših hramova u svetu. 

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Bilten.rs

Ko je jednom vidi, videće je ponovo” to pravilo važi za manastir Gračanicu, zadužbinu kralja Milutina.

Desanka Maksimović ovaj manistir opisla je stihovima: “Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena, kad bi se mogla na nebesa vazneti, da tuđa ruka kraj tebe ne plevi…” i pravi opis za Gračanicu je “nebeska”.

Priča o izgradnji Gračanice

Pred samu bitku na reci Gračanki, kralj Milutin je, kaže legenda, zaspao. U san mu je došao anđeo Gospodnji rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti Gospodu Bogu za pomoć koja mu je pružena sagraditi crkvu čiji će mu se oblik prikazati.

Na nebu mu se po buđenju ukazao oblak u obliku današnje Gračanice, a Milutin je nebesku sliku preneo na zemlju.

Izgradnja je započeta 1315. godine, a završena je 1321. godine.

Izgrađen je na ruševinama nekadašnje Crkve Presvete Bogorodicena temeljima ranohrišćanske bazilike iz VI veka i posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Kroz istoriju postala je veoma važno kulturno utočište, a od nekadašnjeg manastirskog kompleksa danas je sačuvana samo crkva.

Dug period, od 14. do 18. veka je bio miran i napredan period za manastir. U manastiru je živelo stotine monaha. Turski zulumi proterali su Srbe i do 1759. godine je Gračanica bila Arnautsko mesto. Srba nije bilo, a Arnauti su uništili svaki pomen na njih. Međutim, sredinom 18. veka nailazi velika bolest od koje su masovno umirali Arnauti, zbog čega su se i iselili odatle, a Srbi se vratili. Prvi sveštenik Gračanice bio je Đak Rista koji je i obavio prvu službu u glavnoj manastirskoj crkvi.

Gotovo ceo crkveni kalendar iscrtan je u ovoj crkvi, ali najviše pažnje privlači ikona Simonide, kraljice bez očiju.

Simonida, kraljica bez očiju

Vizantijska princeza Simonida (1294-1345) imala je samo pet godina kada ju je njen otac, vizantijski car Andronik Paleolog udao za srpskog kralja Milutina i poslao na srpski dvor. On je bila peta žena kralja Milutina.

Srbima je, u ime miraza, priznata osvojena teritorija iznad famozne linije Ohrid – Prilep – Štip. Simonida je tako postala Srpkinja i četvrta žena 40 godina starijeg kralja Milutina, uprkos tome što je na dvoru Nemanjića bio jak otpor prema braku sa vizantijskom princezom.

O Simonidinom bračnom životu sa Milutinom nije sačuvano mnogo dokumenata, tek nekoliko zapisa. Prema sporazumu, kojim je srpsko-vizantijska granica povučena linijom Ohrid-Štip-Veles, Simonida je trebalo da bude vaspitana na srpskom dvoru sve dok ne bude bila dovoljno zrela da preuzme bračne obaveze. U Srednjem veku, mlade plemkinje su postajale punoletne obično sa 12 godina i tada su najčešće udavane.

U vreme smrti svoje majke pokušala je da pobegne iz Srbije i na kratko se sakrila u jednom manastiru, ipak morala je da se vrati Milutinu. Po predanju, iako ga je mrzela zbog oduzetog detinjstva, na kraju je brinula o bolesnom kralju, a nakon njegove smrti uspela je da ostvari svoj san i da se zamonaši.

“Priča se da je zbog prekinutog detinjstva i nesrećne rane udaje ostala nerotkinja i da je zauvek omrzla muški rod. Paradoksalano, jedini muškarac koga je do smrti iskreno volela, bio je njen otac koji ju je prodao za mir,” piše Isidora Bjelica u knjizi o srpskim kraljicama.

Kralj Milutin i pet žena

Milutin je brakove sklapao pre svega vođen političkim razlozima, što je za to doba bila uobičajena praksa. Njegovi brakovi, ne samo da su sklapani pod neuobičajenim okolnostima, već su i sablažnjavali savremenike, te dovodili u neprilike, kako srpsku, tako i grčku crkvu.
S prvom ženom Jelenom, koja je bila srpska vlastelinka se oženio posle 1270. godine. Postoje i mišljenja da je reč o vanbračnoj vezi. Iz ovog braka se smatra da je 1275. rođen Stefan, kasnije kralj Srbije, Stefan Dečanski.Brak je razvrgnut, pre 1282. Nakon toga se oženio ćerkom Jovana Tesalijskog, čije ime u istoriji nije upamćeno, a brak je trajao kratko od 1282. do 1283.
Treća žena je bila ćerka bugarskog cara Georgija Tertera, za koju se smatra da se zvala Ana Terter.
Ana je prilikom ulaska u brak imala najviše pet godina. Taj brak je trajao od 1284. do 1292, kada je car proteran sa trona, a brak izgubio politički smisao. Ana je ostala u Srbiji do 1299.
Četvrta žena je bila Jelisaveta, sestra Dragutinove žene Kataline, a brak je trajao verovatno od 1292. Brak je bio potreban radi učvršćivanja ugarsko-srpskog saveza protiv Drmana i Judelina i njihovih saveznika. U tom braku su rođene ćerke Carica i Ana-Neda. Jelisaveta je napustila Srbiju pre 1298. godine.

SIMONIDA

Milan Rakić

Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne, na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči!

Ali dirnuti rukom nije smeo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik odelu
Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu i belu.

I kao zvezde ugašene, koje
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik i boju
Dalekih zvezda što već ne postoje.

Tako na mene sa mračnoga zida,
Na počađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida,
Tvoje već davno iskopane oči …


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: