Podeli vest

Izveštaj Common Sense Media-a otkriva da otprilike polovina tinejdžera u dobi od 11 do 17 godina dobija najmanje 237 obaveštenja dnevno. Neki dobijaju skoro 5.000 obaveštenja u roku od 24 sata.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pixabay

To je “konstantno zujanje”, rekao je Jim Steyer, osnivač i izvršni direktor organizacije Common Sense Media, grupe koja proučava uticaj medija i tehnologije na decu i porodice.

“Bukvalno se bude i pre nego što odu do toaleta, već su na telefonu.”

Nova istraživanja koja je Common Sense Media objavila otkrivaju da oko polovine dece od 11 do 17 godina svakodnevno dobija najmanje 237 obaveštenja na svojim telefonima. Otprilike 25% tih obaveštenja se pojavi tokom školskog dana, a 5% noću.

U nekim slučajevima, oni dobijaju skoro 5000 obaveštenja u roku od 24 sata. Skočni prozori su gotovo uvek povezani sa obaveštenjima od prijatelja na društvenim mrežama.

“Konstantno su prisiljeni na socijalni odgovor na Snapchatu ili TikToku ili bilo kojoj drugoj platformi prema njihovim prijateljima”, rekao je Steyer. “To je dominantan faktor u svim aspektima njihovih ličnih života.”

Dr. Benjamin Maxwell, v.d. direktora dečje i adolescentne psihijatrije u bolnici Rady Children’s Hospital-San Diego, izrazio je “ogromnu zabrinutost” zbog ovih saznanja.

Takvo “izrazito stimulirajuće okruženje” može uticati na “kognitivne sposobnosti, pažnju i pamćenje dece tokom vremena kada im se mozgovi još razvijaju”, rekao je Maxwell. “Kakve su dugoročne posledice? Mislim da ne znamo”, rekao je Maxwell za CNBC.

Studija se temelji na anketama 203 mlade osobe uzrasta od 11 do 17 godina. Ispitanici su takođe pristali da instaliraju aplikaciju na svojim telefonima devet dana kako bi istraživači pratili njihovo korišćenje pametnih telefona.

Aplikacija je pružala vremenski označene podatke o tome koje aplikacije su bile aktivne i kada, kao i brojeve obaveštenja koja su se pojavila.

Društvene medijske aplikacije praćene u anketi uključivale su TikTok, Snapchat, Facebook, Instagram i Discord.

Pedeset devet posto dece bilo je na mreži od ponoći do 5 ujutro. Dok su neki koristili društvene medije, mnogi su slušali muziku ili belu buku kako bi se opustili i zaspali.

Apsolutna većina – 97% – bila je na svojim telefonima tokom tipičnih školskih sati. Iako obaveštenja sa pametnih telefona mogu ometati decu da obraćaju pažnju u školi, autori izveštaja nisu sugerisali da bi škole trebalo da pooštre pravila o korišćenju pametnih telefona ili da ih u potpunosti zabrane.

Zabrane ne rešavaju problem

Konstantno bombardovanje obaveštenjima može imati značajan uticaj na njihove mozgove i opšte blagostanje. Evo nekih potencijalnih posledica:

  1. Preopterećenost kognicijom: Prekomerna obaveštenja mogu opteretiti mozak, što dovodi do kognitivnog preopterećenja. To može otežati tinejdžerima da se fokusiraju na zadatke, procesuiraju informacije i donose efikasne odluke. To može negativno uticati na njihovu akademsku uspešnost i svakodnevno funkcionisanje.
  2. Smanjeni kapacitet pažnje: Česte prekide izazvane obaveštenjima mogu oblikovati mozak da ima kraći kapacitet pažnje. Tinejdžeri mogu osećati teškoće u koncentraciji na jedan zadatak tokom dužeg vremenskog perioda, što otežava duboko fokusirano učenje ili rešavanje problema.
  3. Stres i anksioznost: Konstantna obaveštenja mogu izazvati stres i anksioznost. Strah od propuštanja (FOMO) ili pritisak da se brzo odgovara na poruke i ažuriranja na društvenim mrežama mogu stvoriti konstantno stanje budnosti i stresa.
  4. Narušen san: Obaveštenja koja stižu noću mogu poremetiti obrasce spavanja. Plava svetlost koju emituju ekrani može uticati na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san, što otežava tinejdžerima da zaspe i dobiju odmoran san.
  5. Smanjena produktivnost: Navika čestog provere obaveštenja može dovesti do smanjene produktivnosti. Tinejdžeri mogu provoditi više vremena na svojim uređajima i manje vremena na važnim zadacima, kao što su školski rad ili vannastavne aktivnosti.
  6. Socijalni i emocionalni uticaj: Prekomerno vreme provedeno na ekranima i obaveštenja mogu dovesti do socijalne izolacije i uticati na međuljudske socijalne interakcije uživo. Takođe može doprineti osećaju usamljenosti i depresije, posebno ako je sadržaj obaveštenja negativan ili ako su tinejdžeri izloženi sajber vršnjačkom nasilju.
  7. Zavisničko ponašanje: Konstantno oslobađanje dopamina povezano sa proverom obaveštenja i dobijanjem lajkova na društvenim mrežama može dovesti do zavisničkog ponašanja. Tinejdžeri se mogu osećati prisiljenim da često proveravaju svoje uređaje, čak i kada to remeti druge aspekte njihovih života.
  8. Dugoročne posledice: Iako se dugoročne posledice prekomernih obaveštenja još proučavaju, postoji zabrinutost da ova konstantna stimulacija tokom kritičnih perioda razvoja mozga može imati trajne efekte na kognitivne funkcije i mentalno zdravlje.

Zabrane neće dati rezultate, ali je važno je da roditelji, nastavnici i stručnjaci za zdravlje budu svesni ovih potencijalnih efekata i zajedno rade na tome da pomognu tinejdžerima da razviju zdrave digitalne navike.

Podsticanje pauza od ekrana, postavljanje granica za upotrebu uređaja i promovisanje međuljudskih socijalnih interakc

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: