Podeli vest

Psiholog Peter Grej za Psihology Today izneo je podatke iz istraživanja kao odgovor na pitanje zašto su deca često na mrežama i dao savet odraslima kako da im pomognu da im to, ili nešto kraće vreme, bude produktivno.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pixabay

Zašto tinejdžeri troše toliko vremena na društvenim mrežama?

Tinejdžeri su oduvek bili privučeni javnim prostorima gde mogu da se druže sa prijateljima, pronađu nove prijatelje i beskrajno razgovaraju sa vršnjacima o stvarima koje ih tište, daleko od roditelja i drugih autoriteta. To je oduvek bilo tačno, bez obzira na kulturu i vreme. Čini se da je to suštinski deo odrastanja, kaže psihlog Peter Grej za Psihology Today.

On kaže da je virtuelni svet postao novi javni prostor za tinejdžere.

“Ako im to oduzmemo, ne bi imali prostor – način da se uključe u intenzivnu i privatnu (privatnu od odraslih) komunikaciju koju su tinejdžeri oduvek tražili i koja im je potrebna u procesu odrastanja”, kaže Grej.

On podseća da su tinejdžeri već dali svoj ogovor na pitanje zašto su na društvenim mrežama.

Naime, prvo temeljnoo tome zašto tinejdžeri toliko koriste društvene mreže sprovela je danah boyd (koja svoje ime piše malim slovima) pre više od jedne decenije i objavila ga kao knjigu.

Intervjuisala je 166 tinejdžera širom zemlje i različitih etničkih grupa. Kada ih je pitala zašto toliko koriste društvene mreže, redovan odgovor bio je da ostanu u kontaktu sa prijateljima.

Kada ih je pitala zašto se ne sastaju s prijateljima lično umesto preko interneta, redovno joj su govorili da bi radije bili zajedno lično, ali imaju malo prilika za to zbog ograničenja vremena i slobode, kako njihove, tako i njihovih prijatelja.

Tinejdžeri su joj takođe rekli da im je važno da komuniciraju sa vršnjacima daleko od radoznalih očiju i ušiju roditelja i drugih autoriteta.

U novijim studijama, tinejdžeri i dalje kažu da društvene medije koriste pretežno da ostanu u kontaktu s prijateljima. U studiji Pew Research Center-a (Anderson & Jiang, 2018), istraživači su pitali 743 tinejdžera, uzrasta od 13 do 17 godina, zašto koriste društvene medije umesto da se sastanu s prijateljima uživo. Najčešći odgovor (41%) bio je da imaju previše obaveza (previše zakazanih aktivnosti) da bi našli vreme da se druže s prijateljima.

Osim toga, 34% je reklo da su njihovi prijatelji previše zauzeti vlastitim obavezama, 32% je navelo teškoće pronalaženja prevoza, a 33% je primetilo da je jednostavnije povezivati se s prijateljima putem interneta nego ih pokušavati povezati fizički.

Kako pomoći tinejdžerima?

Ukupno gledano, virtuelni prostor možda nije tako dobro mesto za druženje kao fizički prostor, ali u svetu koji tinejdžerima čini veoma teškim da se fizički okupe, društvene mreže su mnogo bolje nego ništa.

Sami tinejdžeri kažu da bi se lošije osećali bez društvenih mreža, i psihlogu Greju se čini očiglednim da su u pravu.

“Moramo se truditi da menjamo svet na načine koji će omogućiti tinejdžerima da se fizički okupe mnogo više nego što to trenutno mogu, ali, za sada, oduzimanje društvenih mreža od njih bilo bi surovo”, kaže Grej i dodaje.

“Međutim, kako sami tinejdžeri priznaju, postoji i negativna strana korišćenja društvenih mreža. Ne bi bilo loša ideja, mislim, da svi tinejdžeri – i odrasli takođe! – prođu kratki kurs o sigurnom korišćenju društvenih mreža”.

Dok se to ne dogodi Grej predlaže da se tinejdžerima izađe u susret na način koji im prija.

Naime, tinejdžeri često priznaju,da ponekad provode više vremena na društvenim mrežama nego što bi želeli. Priznaju da ih privlači i da postaju toliko zaronjeni da izgube osećaj za vreme.

Problem je u tome što je pametni telefon uvek s nama (uključujući sve nas, ne samo tinejdžere), redovno nas obaveštavajući da nam stiže neka interesantna poruka, i kada se jednom uključimo u bilo koju datu poruku, može biti teško odvojiti se. To je ono što neke ljude navodi da koriste reč “zavisnost” kako bi opisali rezultat, ali ja Grej kaže da je bolje tu reč u ovom kontekstu ne koristiti već reći prekomerno korišćenje mreža.

Foto: Pexels

Upravljanje vremenom

Bilo bi korisno za većinu nas, uključujući tinejdžere, kaže Grej, da stavimo neke prekide u korišćenje pametnog telefona.

Namerno odaberite trenutke tokom dana kada će telefon biti uključen i kada će biti isključen.

Na primer, isključite ga za vreme večere – isključen za sve, ne samo za decu – kako biste porodica mogla biti zajedno i komunicirati lično. Slično tome, kada ste zaista zajedno s prijateljima, izvan porodice, isključite telefon kako biste mogli potpuno biti prisutni sa svojim prijateljima, ne ometani telefonom.

I onda isključite ga pre spavanja. Zapravo, držite ga u drugoj sobi pre spavanja. Jedan od najgorih efekata korišćenja pametnog telefona je gubitak sna kada tinejdžeri (ili stariji) koriste do kasno u noć ili kada ih zvonjenje budi.

Osim toga, možda postoje i drugi trenuci kada želimo isključiti telefon.

Grej predaže kaže da će tinejdžeri možda brinu da će njihovi prijatelji misliti da im nije stalo do njih ako ne odgovore odmah na poruku, ali to se može rešiti porukom svim prijateljima nešto poput ovoga: “Molim vas da znate da postoje trenuci kada držim isključen telefon. Ako pošaljete poruku tada, odgovoriću kasnije. Ako želite odmah odgovor, pošaljite mi poruku između ___ i ___, kada ću najverovatnije imati uključen telefon.”

Kibernetsko nasilje i drama

U svojim intervjuima s tinejdžerima, Boyd je otkrila da oni ne smatraju da je vršnjačko nasilje na mreži toliki problem koliko to odrasli misle. Smatrali su da je vršnjačko nasilje uživo, u školi, veći problem.

Na internetu možete jednostavno isključiti osobu koja vas maltretira, što nije tako lako kada vas neko u školskom hodniku suoči. Dobro je zapamtiti ovo.

“Ako vas neko zaista nervira na mreži, ignorišite ih. Provedite vreme s prijateljima, ne s nasilnicima. Nemate ništa da dobijete angažovanjem u takvim situacijama”, poručuje Grej.

Međutim, boyd je takođe otkrila da mnogo toga što odrasli nazivaju nasiljem zapravo to nije. Deo toga je vrsta verbalne šale, koja može biti grubo uvredljiva, a deo toga može biti preuveličane, čak histerične žalbe, koje deca nazivaju dramom. Neki tinejdžeri uživaju u takvim šalama ili dramama i namerno ih stvaraju ili izazivaju, a neki ne. Najbolji savet za one koji to ne žele jeste da se distanciraju od onih koji to izazivaju, što, prema istraživanju Pew, upravo mnogi tinejdžeri čine.

Koliko daleko roditelji treba da idu?

Boyd i drugi su primetili da tinejdžeri koriste društvene mreže delom da bi održali svoje komunikacije jedni s drugima privatnim, daleko od roditelja i drugih odraslih koji se mogu (obično s dobrim namerama) mešati u njihove živote. Međutim, ponekad zaborave da ono što pošalju na internetu prijatelju može, na neki način, postati javno dostupno. Dobro je razlikovati između javnih i privatnih platformi, ali imajte na umu da čak i poruke na privatnim platformama mogu dospei u javnost. Dobra smernica koju treba imati na umu je ne šaljite ništa na internet što ne biste želeli da vidi budući poslodavac.

Foto: Pixabay

Zaključne misli prihologa Greja

Kroz istoriju, sa svakim novim oblikom komunikacije – od pisane reči, do štampane stranice, radija, televizije, računara, interneta – prolazimo kroz određene teškoće. Nova generacija obično se zaljubi u novo, dok starija generacija gaji sumnje i misli da će to biti propast naredne generacije. Pokušajmo to izbeći, kaže Grej i dodaje da poslušamo decu i ne prosuđujmo ih na osnovu naših predrasuda.

Neki odrasli su zgroženi vremenom koje deca provode s drugom decom na društvenim mrežama, ali, kao što su primetili neki evolucionistički mislioci (Katiyar et al., 2023), deca su u prošlosti redovno provodila mnogo sati svakog dana – često ceo dan – provodila družeći se s drugom decom. Oni to i dalje rade, ali sada, zbog naših ograničenja, to čine na društvenim mrežama umesto uživo.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: